Održan webinar “Evropski zeleni dogovor” (09.06.2020.)

Planiranje projekata dekarbonizacije predstavlja kartu za pristupanje Bosne i Hercegovine različitim fondovima finansiranja (Evropska komisija, svjetske i evropske banke, različiti fondovi). Projekti dekarbonizacije su projekti smanjenja ovisnosti o fosilnim gorivima i korištenje obnovljivih izvora energije. U periodu pandemije uzrokovane virusom COVID-19, interesovanje za finansiranjem projekata energetskog i klimatskog planiranja je značajno poraslo budući da je aktualiziran broj poziva za dostavu projektnih ideja. Da bi dobila ove grantove, Bosna i Hercegovina mora imati jasnu viziju dekarbonizacije na svim nivoima, počevši od lokalnog pa do najvišeg.

Webinar „Evropski zeleni dogovor“ je organizovao Regionalni centar za obrazovanje i informisanje iz održivog razvoja za Jugoistočnu Evropu – REIC u saradnji sa njemačkim Uredom Fondacije Heinrich Böll u Sarajevu. Evrospki zeleni dogovor je ključni dokument za sve institucije, organizacije i lokalne zajednice koje teže niskokarbonskom razvoju. Webinaru su prisustvovali predstavnici različitih javnih institucija, lokalnih samoupravnih jedinica, obrazovnih institucija, nevladinih organizacija i privatnih subjekata.

Renata Abduzaimović, programska menadžerica za okoliš i klimatske promjene pri Delegaciji Evropske unije u Bosni i Hercegovini, predstavila je značaj Evropskog zelenog dogovora za Brisel, Zapadni Blakan te samu Bosnu i Hercegovinu. Istakla je da je to ključni prioritet Evropske unije predstavljen u decembru 2019. godine. Ovaj ambiciozni dokument, koji predstavlja novu strategiju razvoja smanjenja emisija i kreiranja novih poslova sa ciljem očuvanja okoliša, je razvijen za zemlje Evropske unije, ali budući da kontinent ne može sam postati energetski neutralan do 2050. godine, neophodna je saradnja svih zemalja. Da bi se postigao cilj, potrebno je ujediniti pravni okvir i uspostaviti saradnju svih sektora (ukupno ih je 8) koji utiču na okoliš. To su (1) čista i pristupačna energija, (2) kružna ekonomija, (3) održiva industrija, (4) zdrav i okolišno prihvatljiv način proizvodnje hrane (od polja do stola), (5) održiv način transporta, (6) održiva i pametna mobilnost, (7) očuvanje i obnova biodiverziteta te (8) eliminacija zagađivanja na efikasan i brz način.

Amila Ibričević, politička savjetnica za ekonomska pitanja u Uredu specijalnog predstavnika Evropske unije u Bosni i Hercegovini, se osvrnula na aktivnosti vezane za Evropski zeleni dogovor tokom pandemije uzrokovanom virusom COVID-19. Činjenica je da se na svjetskom nivou trenutno susrećomo sa jednom od najvećih recesija u historiji. I prije pandemije, Evropski zeleni dogovor je bio podržan od visokih svjetskih zvaničnika.  Međutim, u finansijskom pogledu je još uvijek bio u fazi razmatranja. Tokom pandemije, opredijeljenost Evropske unije je ostala prema Evropskom zelenom dogovoru i shodno tome su predložene određene realokacije budžeta. Prijedlog novog budžeta je prilagođen novonastaloj situaciji, upotpunjen sadržem o načinima finansiranja zelene tranzicije i prikazom budućnosti zelenog energetskog sektora. Pandemija je dala novu priliku i mogućnost da Evropski zeleni dogovor bude još bolji i održiviji. Sa stajališta Bosne i Hercegovine, postoji još mnogo toga što je potrebno da se uradi po pitanju poboljšanja okolišno pravnog i regulatornog okvira, smanjenja emisija te ublažavanja klimatskih promjena.

Prof. dr. Aleksandar Knežević, predsjednik udruženja IMPULSIO – Pokret za vladavinu znanja, je tokom održavanja webinara dao osnove razumijevanja energije. Objasnio je važnost ulaganja novca u projekte održivog korištenja energije te zašto mnoge inicijative nisu prihvaćene budući da se pojam “energija” ne tumači isto u širokom krugu ljudi. Knežević je istakao da je teško razumjeti energiju budući da je niko nije vidio, ali je osjetio njenu korisnost.

Prof. dr. Azrudin Husika, predsjednik organizacije REIC, je naveo razloge zašto je neophodno investirati u projekte dekarbonizacije i iste favorizirati u postkovidnom periodu. Husika je naglasio da je pandemija uzrokovala najveći pad stakleničkih gasova od 1900. godine do danas. Pad stakleničkih gasova u prvoj polovini 2020. godine je veći od onog zabilježenog tokom španske groznice, prve i druge naftne krize te sovjetske krize krajem prošlog stoljeća.  Naglasio je i da Bosna i Hercegovina emituje oko 17% manje emisija CO₂ od prosjeka država Evropske unije te da je proiciranje budućnosti neizvjesna. Izlaganje je zaključio konstatacijom da je dekarbonizacija svrha samim nama – građanima, a ne ispunjavanje EU ciljeva.

Prof. dr. Sanela Klarić, zastupnica u Predstavničkom domu Parlamenta Federacije Bosne i Hercegovine, je navela da samo zajedničkim djelovanjem svih građana, u svim nivoima državne strukture (od državne preko entitetske do lokalne), potrebno raditi na privlačenju finansijskih sredstava za projekte dekarbonizacije. Nažalost, trenutno ne postoji jasno opredjeljenje države. Klarić je izjavila da su građani tokom pandemije COVID-19 shvatili prednosti lokalne poljoprivredne proizvodnje te da sve aktivnosti koje se poduzimaju kroz Evropski zeleni dogovor doprinose kvalitetnijim i zdravijim životom svih građana.

Cijeli webinar je dostupan na REIC YouTube kanalu: https://www.youtube.com/watch?v=MAKyUb9fdzM